Kada je u pitanju cena, sistemi digitalne radiografije (DR) obično koštaju pacijente 2 do 3 puta više u odnosu na tradicionalnu kompjuterizovanu radiografiju (CR) opremu. Prema istraživanju kompanije Grand View Research iz 2023. godine, cene DR sistema se kreću od 120 hiljada do 250 hiljada dolara, dok CR jedinice koštaju oko 50 hiljada do 80 hiljada dolara. Razlog ove cenovne razlike? DR sistemi imaju napredne ugrađene digitalne detektore koji daju trenutne rezultate, dok CR i dalje zavisi od starih fosfornih ploča i skenera koji zahtevaju redovno održavanje. Ali postoji još nešto što vredi uzeti u obzir. Kod DR sistema, klinike više ne moraju stalno kupovati nove ploče za snimanje niti održavati skupe hemijske procesore. Samo to može uštedeti tipičnoj klinici srednje veličine između 740 i 1.200 dolara mesečno na operativnim troškovima.
Системи дигиталне радиографије (DR) на почетку сигурно коштају више, али могу смањити трошкове одржавања за око 22% током пет година јер се пацијенти крећу кроз процес много брже, према часопису „Радиолошка администрација” из прошле године. Због тога што су слике одмах доступне, потреба за поновним скенирањем је мања, чиме се стопа поновних снимања смањује за око 18%. Техничари проводе отприлике 31% мање времена радећи са DR-ом у односу на конвенционалне методе радиографије. Ако погледамо примере из праксе, једна болница за ветеране увела је DR систем 2024. године и установила да је, упркос вишој почетној цени, систем заправо почео да се исплаћује након мало мање од три године, углавном због уштеде на надурима запослених и свих тих наплатака филмова који су раније пунили просторије за складиштење.
Компјутерска радиографија и даље добро функционише у мањим клиникама које дневно раде мање од 15 снимака, јер јефтинији рендген апарати могу компензовати спорији радни ток. Истраживање из болнице на подручју земље је показало да је током десет година КР заиста уштедело око 34 процента на укупним трошковима у поређењу са дигиталном радиографијом на местима са мање од 8.000 снимака годишње, према РСНА смерницама из прошле године. Али ствари се мењају када обим посао порасте. Клинике које раде више од тридесет снимака дневно на крају плаћају додатних око 18.000 долара сваке године само за замену плоча и због дужег чекања пацијената. Ови скривени трошкови се током времена значајно накупљају.
Када је реч о рендген апаратима, боља технологија снимања скоро увек значи веће ценовнике. Апарати са оним модерним панелима за дигиталну радиографију могу коштати од 3 до 5 пута више него старији CR системи. Зашто? Па, они нуде оштрије слике, раде много брже и уопште чине цео процес лакшим за техничаре. Додајте још неке додатне функције попут снимања уживо, алате засноване на вештачкој интелигенцији за дијагнозу и софтвер који помаже у контроли дозе зрачења, и цијене скокну још 15 до 40 посто поврх тога. Узмимо ортопедске клинике као пример. Ове установе често исплате и до 20 до 30 посто више на почетку када одаберу опрему са могућношћу снимања покретних слика уместо обичне радиографске опреме. Ипак, инвестиција има смисла јер побољшана функционалност донесе дугорочну ефикасност.
Произвођачи познатих марки обично наплаћују до 50% више за опрему која је позната по поузданом раду и испуњавању свих неопходних прописа. Генеричке или половне опције могу смањити почетне трошкове за око 30 до 40 процената, али те уштеде често нестају када се погледају трошкови одржавања током времена. Анализа података из 120 радиолошких одељења из 2023. године показује нешто занимљиво: апарати од добре успостављених бренди имали су око 22% мање неправилног рада у временском периоду од пет година у односу на оне од мањих, непознатих компанија. Бројке прилично јасно говоре зашто многе установе и даље преферирају улагање у квалитет упркос вишој почетној цени.
Specijalizovana oprema koja se koristi u veterinarskoj medicini ili mobilnoj dijagnostici obično košta znatno više od standardnih sistema, jer zahteva izdržljivije delove i mora biti laka za premeštanje. Uzmimo kao primer veterinarske klinike – one na kraju potroše negde između 25 do 35 posto više na hardver koji može da izdrži udarce i mehanička oštećenja, kao i softver prilagođen specifičnim životinjskim vrstama. Kada je reč o mobilnim rendgenskim aparatima namenjenim hitnim službama u bolnicama, oni obično koštaju od 20 do čak 50 posto više u poređenju sa stacionarnim verzijama. Cena odražava troškove potrebne da uređaji duže rade na baterije i da budu kompaktni za prevoz u uskim prostorima.
Скривени трошкови као што су припрема простора, сертификација особља и усклађеност са FDA/MDR прописима могу додати 15–25% на основну цену. На пример, адаптација постојећих просторија за DR системе захтевава структурне измене које коштају између 8.000 и 20.000 долара, док годишње ревизије усклађености просечно коштају 3.500–7.000 долара по објекту. Одсеки морају предвидети буџет од 1.200–2.500 долара по техничару за обуку коју води произвођач како би се максимално искористио систем.
